Simptomi

Rani simptomi se mogu uočiti već tokom prve godine života. Obično se sporije razvijaju od svojih vršnjaka, kasnije učvršćuju glavicu, kasnije sede sa lošijim balansom, okruglim leđima, otežano propuzavaju (ili ne propuzavaju) i kasnije prohodavaju.

Veoma česti su rotacioni pokreti ponavljanja na šakama i stopalima koji su najviše izraženi oko 6. meseca života kao i pojava rotacionog izvijanja ruku sa izvlaečenjem iznad glavice. Veoma je često lako podrhtavanje ruku ili celog tela. Kad prohodaju obično su nespretni, često zapinju i padaju. Gruba motorna šema, spretnost i koordinacija su im izmenjene. Otežano se penju i silaze sa stepenica. Imaju problema sa stajanjem na jednoj nozi, skakutanjem, postizanjem dijagonalnog mahanja rukama. Nespretni su na časovima fiskulture.

Sve je to često udruženo sa sniženim mišićnim tonusom, labavim ligamentima zglobova (u kasnijem uzrastu tkz. laxitasgeneralizata) sa kliničkom slikom lošeg držanja tela i pojavom bolova u kičmi.

Fina motorika šake je narušena. Otežano se igraju sitnim predmetima, crtaju i pišu. Slova im nisu lepo formirana, teško se zadržavaju između dve linije. Otežano prate nacrtane cik-cak i talasaste linije. Brzo nastaje zamor šake. Otežano zakopčavaju dugmad na odeći, vezuju pertle. U igri loptom imaju problem prihvatanju i ciljanom bacanju.

Na primenjene jednostavne testove za decu ranog škoslkog uzrasta kao što je: stajanje na jednoj nozi, hod po crti sa kontaktom peta – prsti, hoda na prstima i petama pojavljuje se masa udruženih (sinkinetkih) kretnji na šakama.  Ne mogu naizmenično da okreću podlakticu niti otvaraju šake. Sve ovo je posledica otežanog uključivanja suprotnih mišićnih grupa koje bi trebalo da izvrše ove radnje.

Nastanak razvojnog poremećaja koordinacije najčešće se objašnjava usporenim sazrevanjem centralnog nervnog sistema i nervnih puteva sa lošijim formiranjem mijelinskog omotača. Jasan uzrok se ne zna.

Prihvaćena je podela na šest tipova Razvojnog Poremećaja Koordinacije:

1. uopštena nestabilnost uz lagano drhtanje
2. snižen mišićni tonus
3. povišen mišićni tonus (napeto dete)
4. nesposobnost koordinisanog uključivanja mišića koji učestvuju u nekom pokretu pa ovaj deluje nespretno (nema glatkog ciljanog pokreta)
5. nesposobnost formiranja pisanih simbola – narušena grafomotorika
6. problemi u uspostavljanju koordinacije ruka oko predmet – narušena vizuomotorika

Dijagnoza se obično postavlja u predškolskom i ranom školskom uzrastu kada nastanu problemi u pisanju, čitanju i igri sa vršnjacima. Dete je veoma nespretno u odnosu na decu iz okoline.

Dete ovakve probleme ne prerasta samo po sebi nego se oni naprotiv intenziviraju u kasnijem dobu. Veoma je bitan momenat izlaganja deteta izrugivanju svojih vršnjaka, što znatno može uticati na povlačenje u sebe i gubitak samopouzdanja.

Terapija

Ukoliko se veoma rano (u prvim mesecima života) započne sa stimulativnim postupcima na principu refleknih pokreta i neurostimulacije uz slanje nadražaja iz refleksnih zona preko kože, zglobova prema  CNS uz rano uključivanje na vežbe za podticanje razvoja tkz. posturalnih funkcija i normalizaciju tonusa mišića, znatno se može uticati na podsticanje koordinacije i umanjenje problema u kasnijem uzrastu.

Kod predškolkog i školskog deteta pristup je individualan u zavisnosti koji je problem naglašen na njemu se dodatno insistira. Da li je to gruba, fina motorika, pisanje, čitanje itd, uz obavezno uključivanje deteta na vežbe za korekciju držanja tela i stimulaciju koordinacije.

Pristup detetu je timski: Lekar neurolog, fizijatar, psiholog, radni i fizioterapeut i roditelj kao najvažniji deo tima.

Veoma je bitno čim se primete neki od elemenata lošije koordinacije i sazrevanja reagovati aktivnim uključivanjem roditelja. Cilj je obučiti roditelja da se pod stručnom kontrolom bavi na adekvatan način svojim detetom i uspeh neće izostati.

Takođe je u uzrastu posle 4-5 godina neophodno dete uključiti u organizovani  program dečje razvojne gimnastike gde je akcenat kako na podsticanju snage mišića, spretnosti i koordinacije tako i na adekvatnoj socijalizaciji.

Veoma često su deca sa problemom loše koordinacije tokom vežbi i stimulacije postali znatno spretniji od svojih vršnjaka koji nisu imali sličan problem.