Ukoliko dođe do odstupanje od šeme idealnog motornog razvoja uslovljeno funkcionalnom blokadom ili oštećenjem gornjeg motornog neurona javlja se Poremećaj ili smetnje centralnog tonusa I koordinacije.

To je opis stanja deteta tj.opis funkcionalnih  mogućnosti njegovog mozga sa uočenim i jasno definisanim razlikama u težini stepena abnormalnosti ispoljenim u vidu pojave sukretnji ili patoloških motornih obrazaca.

Faktori rizika-neurorizično odojče

Postoji čitav niz faktora koji mogu dovesti do oštećenja mozga odojčeta.

Mogu biti prenatalni(pre rođenja), perinatalni(tokom porođaja I postnatalni (nakon porođaja)

Prenatalni faktori

• gametopatije
• embriopatije
• fetopatije
• metabolički poremećaji
• hormonalni poremećaji
• konsangvinitet-ne podudaranje krvnih grupa roditelja
• inkopatibilija
• krvarenje u I trimenonu
• rtg i druga zračenja
• pokušaj abortusa i raniji nestručni abortusi
• povrede majke tokom trudnoće
• infekcijeI intoksikacija majke-rubeola,toksoplazmoza,
• višestruke trudnoće
• karlični položaj
• carski rez zbog komplikacija tokom porođaja

 

Perinatalni faktori

• prevremeni porođaj
• placenta previja
• nepoznati faktori
• Porođajna trauma (dugotrajan, težak, nestručan ili brz porođaj koji uslovljavaju nastanak  traume mozga praćene  krvarenjem-prskanje kapilara, nedostatkom ili smanjenjem količine kiseonika)
• Forceps (primena klješta za izvlačenje bebe)
• prematuritet

Postnatalni faktori

• infekcije mozga-sepsa encefalitis,meningitis
• hiperbilirubinemija-produžena žutica
• hipoksija,asfiksija (nedostatak kiseonika)
• vaskularne promene
• hidrocefalus,mikrocefalus,kraniostenoza
• trauma
• toksikoza

Nakon pregleda postavlja se radna dijagnoza

1.anamnestički rizično dete

• Anamnestički prisutni faktori rizika –klinički b.o.

2.DISHARMONIČAN MOTORNI RAZVOJ

• Bilo koje odstupanje od normalne šeme razvoja karakteristične za određeno životno doba sa neujednačenim motornim funkcijama bez znaka oštećenja CNS- i PNS-a

3.USPOREN MOTORNI ILI PSIHOMOTORNI RAZVOJ

• zastoj u razvoju posturalnih funkcija koji je ujednačen za sve motorne obrasce bez znaka oštećenja CNSa sa ili bez usporenog razvoja mentalnih funkcija.

Tretmanom po Vojti vrlo brzo dolazi do buđenja aktivnosti, ujednačavanja funkcija i normalizacije stanja kod 2 I 3(bez mentalnog deficita)

4.SIMPTOMATSKI RIZIČNO DETE

• distoničan,diskinetičan,spastičan,hipoton motorni razvoj

Klinički prisutni simptomi rizika.

Uključivanjem u neurostimulativni tretman po Vojti postiže se

1. normalizacija
2. usporen motorni razvoj uz gubitak simptoma rizika
3. ometen razvoj ali sa znatno boljom motornom šemom i bržim razvojem posturalnih funkcija.

Konačnu dijagnozu postavljamo po navršenoj prvoj godini života (Paralysis cerebralis infantilis)izuzetno nakon II trimenona ako su izraženi patološki motorni obrasci.

Postoji čitav niz faktora koji mogu usloviti nastanak oštećenja mozga kod bebe.

Dijagnostika poremećaja centralne koordinacije I tonusa

Klasičan neurološki pregled u prvim nedeljama života nije pouzdan jer tek kasnije dolazi do sazrevanja  gotovo svih neuroloških struktura pa se smetnje u trazvoju ni ne vide u prvim mesecima života sem kod izuzetno teških oštećenja mozga.

Najvažniji momenat u sprečavanju razvoja  I usvajanju patoloških motornih obrazaca je uočavanje prvih znaka funkcionalne blokade motornih centara I primene ranih neurostimulativnih metoda.

1. postupak po Prechtlu

–  snimanje bebe kamerom tokom 24h u spontanoj aktivnosti u položaju na leđima, uz kasniju detaljnu analizu kvaliteta pokreta

• U toku prvih 6 nedelja života- faza izvijanja
• Od 6-9 nedelje- faza vrpoljenja

Svakako najznačajnije mesto u ranoj dijagnostici  I terapiji smetnji  centralne koordinacije I tonusa ima

1. postupak po dr Vaclavu Vojti

Kritični periodi saprepoznatljivim znacima koji ukazuju da li se dete razvija normalno ili ne

Stomačni položaj

2-3-4m

1. stalno plače
2. prevrće se na leđa pojačanim izvijanjem tela
3. odupire se na stisnute pesnice
4. zabacuje glavu

6-7m

1. nije formiran oslonac
2. šake stisnute u pesnicu – okrenute upolje
3. izmenjen mišićni tonus

9-10m

1. ima želju da se podiže ukočenih nogu uz povlačenje obe noge zajedno i oslonac na vrhove prstiju

12-14m

1. pomeranjem težišta u stojećem položaju nestabilnost karlice i trupa

Leđni položaj

3-4m

1. leži izvijeno na jednu stranu
2. šake čvrsto stisnute u pesnicu sa palcem u dlanu

6-7m

1. pri trakciji ne uspostavlja kontrolu glave
2. ne okreće se na bok
3. izmenjan misićni tonus
4. dete je plašljivo-distonični ataci

Terapijske mogućnosti kod dece sa smetnjama centralne koordinacije I tonusa

1. Terapija refleksne lokomocije po Vojti
2. Neurostimulativne metode po Bobatu,
3. Stimulacija posturalnih refleksnih mehanizama (vežbe na strunjači,kosoj ravni,lopti..)
4. Primena skleromerne masaže, fasilitacija kao dopune u th
5. Primena MNRI:taktilne I senzorne integracije,objedinjenih refleksnih aktivnosti
6. Timski pristup-radna terapija, vežbe psihomotorike, logopedski tretman

 

 

Primenom dijagnostičkog  postupka po dr Vaclavu Vojti možemo uspešno proceniti funkcionalnu zrelost CNS-a u najranijem uzrastu

Pažljivim pregledom moguće je već u I trimenonu prepoznati patološki motorni razvoj koji sebi polako trasira put i fiksira šemu

Uočene abnormalnosti ovog perioda najčešće ukazuju nalošu koordinacijui izmenjen mišićni tonus pre svega uslovljenih funkcionalnom blokadom centara u kičmenoj moždini I mozgu

Tretmanom pre manifestne kliničke slike daje se mnogo veća šansa riziko ili  oštećenom detetu da razvije dobre motorne obrasce te spreči ili ublaži nastanak klasične kliničke forme kao posledice oštećenja ili funkcionalne blokade gornjeg motornog neurona(centara u mozgu)

Rana dijagnostika smetnji u motorenom razvoju po Vojti-Položajne reakcije po Vojti

Postavljanjem deteta u  sedam različitih položaja izazivamo slanje veoma jakih draži u spinalne i supraspinalne centre što u zavisnosti od faze razvoja deteta dovodi do odgovarajućih reakcija

-1.centralnih delova   -glave i trupa

-2.perifernih-ekstremiteta

Reakcije su veoma osetljive te je neophodna dobra diferencijacija odstupanja od normalnog razvoja  u vidu disharmonije pojedinih funkcija od prisustva patoloških znaka (simptoma rizika).koji zahtevaju rani tretman

Postavljanje rane dijagnoze na osnovu pregleda po Vojti

I trimenon– riziko doba, dijagnoza se postavlja na osnovu mišićnog tonusa

II-III trimenon– povećava se broj znaka koji ukazuju na moguć ometen razvoj.

-poremećaj formiranja oslonca, fazične pokretljivosti  i funkcije uspravljanja

-poremećaj tonusa sve više dolazi do izražaja

-grupiše se patološka simptomatologija te se javljaju abnormalne šeme držanja u spontanoj motorici

Dijagnoze u I trimenonu

-Anamnestički rizično dete  

-anamnestićki prisutni faktori rizika

-uredna spontana aktivnost i refleksi

-do 3 reakcije blago pozitivne

-Poremećaj  centralne koordinacije ili SCK

-blage

-Srednje teške

-Teške-klinička slika izražena uz pozitivne sve položajne reakcije 

     (u pravcu hipo ili hipertonije)

Dijagnoze u II I III trimenonu

–Usporen motorni ili psihomotorni razvoj

-zastoj u razvoju posturalnih funkcija ujednačen za sve motorne obrasce bez znaka oštećenja CNS-a sa ili bez mentalnog deficita

Disharmoničan motorni razvoj

-odstupanje od idealnog motornog razvoja sa neujednačenim motornim funkcijama bez znaka oštećenja CNS-a

Simptomatski rizičan razvoj

Klinički se ispoljava patološka simptomatologija

-hipertonija           -hipotonija         -distonija

Konačna dijagnoza CP se postavlja najčešće po navršenoj prvoj godini života( I do treće godine)

Kod izuzetno teški oštećenja kod kojih se i pored sprovedene terapije brzo fiksiraju patološki motorni obrasci dijagnoza može da se postavi ti i ranije krajem I i u II trimenonu

Funkcionalna dijagnostika po Vojti obuhvata

1.Proba trakcije

2.Landau

3.Vojta reakcija

4.Collis horisontalis

5.Collis verticalis

6.Peiper-Isbert

7.Aksilarna-proba višenja

Tretman  po Vojti
terapija refleksne lokomocije

Primenjena neurofiziološka stimulacija  formiranja pravilnih refleksnih puteva od periferije(tačaka na telu) ka mozgu, aktiviranje moždanih ćelija koje šalju naredbu ka mišićima .

Postavljanjem deteta u odgovarajući položaj i pritiskom na određene zone na telu stvaramo nadražaj koji se preko uzlaznih nervnih puteva puteva prenosi do spinalnih i moždanih  centara koji ih prihvataju, prerađuju i preko silaznih nervnih   puteva  pretvaraju u mišićnu kontrakciju tj.dirigovani pokret

Terapijom detetu unapred nudimo šemu normalne mišićne aktivnosti.Izazivajući automatske nesvesne pokrete mozak postaje svestan svojih perifernih delova te dolazi do usvajanja pravilnijih kretnji

Polazi se od toga da je trup centralni deo tela,ekstremiteti izdanci a glava produžetak trupa koja ga prati

Uspostavljanjem segmentne diferencijacijekičmenog stuba stvara se osnova za

normalan motorni razvoj detetam refleksne lokomocije

Prva faza refleksnog okretanja-na leđima           (preduslov za hvatanja i sedenje)

Druga faza refleksnog okretanja– na boku         (preduslov za  hodanje)

Refleksno puzanje-na stomaku                        (preduslov za vertikalizaciju-uspravljanje)

Prva pozicija-modifikacija refleksnog puzanja-nakon 8m

Izuzetno je važno prve tri faze sprovoditi po ovom redosledu od početka primene terapije i bez obzira na postignute funkcije ne preskakati faze

Kada primeniti Vojta th.?
Što ranije to bolje.

Pokazala se izuzetno uspešna primenjena u I trimenonu:

-U slučaju srednje teških i teških PCK i PCT u normalizaciji povišenog ili sniženog mišićnog tonusa

-Kod mišićnog ili neurogenog tortikolisa

-Perifernih oduzetosti

-Urođenih deformiteta stopala,labavosti kukova

-Spine bifide

-Kongenitalnih miopatija

Kontraindikacije

Apsolutne –ne postoje ( sem trenutno povišene temperature tela I dan nakon vakcinacije)

Relativne

-Težak mentalni deficit

-Primarni i sekundarni autizam

-Teške forme Westovog Sy.

Kod mentalne zaostalosti rezultati primene metode su znatno slabiji.

Nedostaje glavna pokretačka snaga razvoja-vegetativna uzbuđenost,zainteresovanost i kontakt sa spoljašnjim svetom.Vojtina terapija daje slabije rezultate nego kod dece koja nemaju ove problem.

Princip sprovođenja vežbi po Vojti

Kreiraju se individualno za svako dete

Roditelj se obučava 10-15 dana (mora biti dobro obučen jer on postaje terapeut svog deteta)

Sprovode se 3-4 puta dnevno po 3 puta svaka vežba

Sprovode se sve faze od početka zbog pravilnog buđenja posturalne reaktibilnosti

Pri ukudanju vežbi poslednja se ukuda I faza r.o.

Nakon izvesnog vremena se koriguju

Terapeut koji kreira vežbe mora biti siguran da dobro vlada tehnikom,jer u protivnom ili neće dobiti rezultat pa će metoda biti iskompromitovana ili će dobiti pogrešne odgovore i naštetiti detetu.