Postavljanjem deteta u sedam različitih položaja izaziva se slanje veoma jakih draži u pravcu mozga i kičmene moždine (spinalni i supraspinalni centri ),što dovodi do adekvatnih reakcija, kako centralnih delova (glave i trupa) tako i perifernih (ekstremiteta). Dete pravi karakterističan pokret u zavisnosti od uzrasta.

Pri tom deluju različiti nadražaji koji dolaze od proprioceptora (zglobova,zglobnih čaura,vestibularnog aparata u unutrašnjem uhu,mišićnih  vretena,),eksteroceptora(kože) ,interoceptora (medijastiunum ,pleura,peritoneum i telereceptora (oči).

Položajne reakcije su abnormalne ukoliko je poremećena sposobnost CNS-a da se prilagodi promeni položaja tela,tj.nije u stanju da pravilno obradi aferentne impulse.

Reakcije su veoma osetljive te je neophodna dobra diferencijacija odstupanja od normalnog razvoja  u vidu disharmonije pojedinih funkcija od prisustva patoloških znaka (simptoma rizika) koji zahtevaju rani tretman

Pažljivim pregledom moguće je već u I trimenonu prepoznati patološki motorni razvoj koji sebi polako trasira put i fiksira šemu

Uočene abnormalnosti ovog perioda najčešće ukazuju na lošu koordinaciju i izmenjen mišićni tonus pre svega uslovljenih funkcionalnom blokadom centara u kičmenoj moždini I mozgu.

Postavljanje rane dijagnoze na osnovu pregleda po Vojti

• I trimenon
  • riziko doba, dijagnoza se postavlja na osnovu mišićnog tonusa
• II-III trimenon
  • povećava se broj znakova koji ukazuju na moguć ometen razvoj
  • poremećaj formiranja oslonca i funkcije uspravljanja
  • poremećaj tonusa sve više dolazi do izražaja
  • grupiše se patološka simptomatologija te se javljaju abnormalne šeme držanja u spontanoj motorici

Konačna dijagnoza CP se postavlja najčešće po navršenoj prvoj godini života(rioziko dete se prati  i do treće godine)

Kod izuzetno teški oštećenja kod kojih se i pored sprovedene terapije brzo fiksiraju patološki motorni obrasci dijagnoza može da se postavi ti i ranije krajem I i u II trimenonu

Tretman  po Vojti-terapija refleksne lokomocije

Primenjena neurofiziološka stimulacija  formiranja pravilnih refleksnih puteva od periferije(tačaka na telu) ka mozgu, aktiviranje moždanih ćelija koje šalju naredbu ka mišićima.

Postavljanjem deteta u odgovarajući položaj i pritiskom na određene zone na telu stvaramo nadražaj koji se preko uzlaznih nervnih puteva puteva prenosi do spinalnih i moždanih  centara koji ih prihvataju, prerađuju i preko silaznih nervnih   puteva  pretvaraju u mišićnu kontrakciju tj.dirigovani pokret

Terapijom detetu unapred nudimo šemu normalne mišićne aktivnosti.Izazivajući automatske nesvesne pokrete mozak postaje svestan svojih perifernih delova te dolazi do usvajanja pravilnijih kretnji.

Polazi se od toga da je trup centralni deo tela,ekstremiteti izdanci a glava produžetak trupa koja ga prati

 Uspostavljanjem postepenog sazrevanja nerava I mišića duž kičmenog stuba stvara se osnova zanormalan motorni razvoj deteta

Terapija se sastoji iz tri osnovne faze:

1. Prva faza refleksnog okretanja-na leđima (preduslov za hvatanja i sedenje)
2. Druga faza refleksnog okretanja- na boku (preduslov za  hodanje)
3. Refleksno puzanje-na stomaku (preduslov za vertikalizaciju-uspravljanje)

Prva pozicija-modifikacija refleksnog puzanja-nakon 8m

Izuzetno je važno prve tri faze sprovoditi po ovom redosledu od početka primene terapije i bez obzira na postignute funkcije ne preskakati faze

Kada primeniti Vojta terapiju?

Što ranije to bolje.

Najbolji rezultati se postižu primenom  terapije u sasvim ranom uzrastu (I trimenon) kada nije došlo do usvajanja loših motornih obrazaca.

Terapija se primenjuje I kod starije dece. Problem je što tada dete negoduje, pruža otpor pa roditelj mora da pokaže izuzetnu upornost I spretnost kako bi adekvatno sproveo sve faze terapije.

Indikacije

U I trimenonu

• -U slučaju srednje teških i teških poremećaja centralne kordinacije I tonusa
• -u normalizaciji povišenog ili sniženog mišićnog tonusa
• -Kod mišićnog ili neurogenog tortikolisa
• -Malpozicije (fenomen sklopivosti I kifle  uz tortikolis)
• -Perifernih oduzetosti
• -Urođenih deformiteta stopala, labavosti kukova
• -Spine bifide
• -Kongenitalnih miopatija

Starije uzrastno doba

• -Cerebralna  paraliza
• -Stečeni cerebralni sindromi
• -Transverzalne lezije kičmene moždine
• -Loše držanje tela (postiže se poboljšanje snage mišića)
• -Razvojni poremećaji koordinacije
• -Deformitata kičmenog stuba
• -Kontraktura zglobova

Kombinacijom sa drugim procedurama postiže se u izvesnom stepenu korekcija tonusa,sprečava pojava atrofije mišića i kontrakture zglobova,poboljšava centralna koordinacija a samim tim i šema pokreta. Podstiče se segmentna diferencijacija čime se aktiviraju posturalne funkcija i razvoj ravnoteže.

Kontraindikacije

Apsolutne

• ne postoje ( sem trenutno povišene temperature tela I dan tokom I  nakon vakcinacije)

Relativne

• Težak mentalni deficit
• Primarni i sekundarni autizam
• Teške forme Westovog Sy.

Kod mentalne zaostalosti rezultati primene metode su znatno slabiji ali ne znači da ne treba sprovoditi ovu vrstu terapije. 

Nedostaje glavna pokretačka snaga razvoja-vegetativna uzbuđenost, zainteresovanost i kontakt sa spoljašnjim svetom.

Princip sprovođenja vežbi po Vojti

• Kreiraju se individualno za svako dete. Nosilac terapije je edukovan roditelj.
• Roditelj se obučava 10-15 dana (mora biti dobro obučen jer on postaje terapeut svog deteta)
• Sprovode se 3-4 puta dnevno po 3 puta svaka vežba
• Sprovode se sve faze od početka zbog pravilnog buđenja motoričkih funkcija.
• Pri ukidanju vežbi poslednja se ukida I faza refleksnog okretanja.
• Nakon izvesnog vremena  kako dete odrasta I menja šeme pokreta terapija se koriguje od strane terapeuta.
• Terapeut  koji kreira vežbe mora biti siguran da dobro vlada tehnikom, jer u protivnom ili neće dobiti rezultat pa će metoda biti iskompromitovana ili će dobiti pogrešne odgovore i naštetiti detetu.