Te 1984 godine moji roditelji su dobili još jednu devojčicu. Moje ime je Jelena Radović. Po pričama roditelja, nisam bila beba kao i druge. Stalno sam plakala, slabo jela, držala sam šačice stisnute u pesnicama. Stalno su čekali da se sama okrenem u krevetiću, ali to se nije desilo.

Sa moja tri meseca su mi uspostavili dijagnozu cerebralna paraliza. Tu započinje borba mojih roditelja.
Kada sam napunila šest meseci roditelji su me odneli u Institut za majku i dete u Novom Sadu. Čuveni podrum dečije bolnice i doktorka Vladislava Stejin primili su nas. Moja sreća je bila da me uzme u naručje mlada i veoma topla doktorica Stejin koja je od tih par meseci pa sve do danas uz mene. Ja sam joj bila prvi pacijent, beba za koju je morala posle pregleda da kaže, da nešto nije uredu i da trebaju puno da vežbaju samnom. Moja mama je bila trudna, nosila je još dve devojčice.

Tada je moj tata, zajedno sa doktoricom Vladicom i fizioterapeutom Gavrom, ušao u svet novih metoda, vežbi, raznih tretmana. Oko moje druge godine, moj tata Ljubomir je čuo za vežbe po „Vojti“ rešio je da odemo u Sloveniju u centar za rehabilitaciju «šen peter». Posle samo dve nedelje vežbi po Vojti ja sam pala sa kreveta jer sam počela da se prevrćem, a imala sam 2 godine i kasno smo počeli sa vežbama. To su bili razlozi zbog kojih su dr. Vladica i čika Gavra često zajedno sa nama išli u Sloveniju. Doneli smo medotu po »VOJTI» u Novi Sad. Drago mi je da sam bila deta uz koje su učili i gradili svoju karijeru. Sva naša putovanja su bila divna, smeh, šala i želja da od male devojčice koja je pogledom posmatrala svet i jedva se razumela, učine nešto za nju i svu decu koja su osobe sa invaliditetom. Borbeni tim je išao u Igalo, oni su učili i samnom vežbali. Bila je zima, bližio se moj šesti rađendan. Dr Vladica je sela na voz i povela moju stariju sestru Simanu kod nas u Igalo. Još pamtim to iznenađenje i šetnje pored mora, mimoze, maskebal. Gavra je bio moj fizoterapeut od treće godine, pamtim ga kao velikog, krupnog, strogog. Samnom je vežbao Vojtu, Kabata, Bobata i vežbe u Habard kadi. Kad sam bila malo zrelija Gavra je samnom radio masažu po dr. Skorcovu koju je dr Stejin naučila u Moskvi. Ono što će mi ostati u sećanju je strah od Habard kade.
Eh, kada mi je bila prevelika i baš sam se plašila, jer sam bila sitna i premala za nju. Tada mi je Gavra da bi smanjio moj strah stavio narukvice. Radili smo vežbe za ruke i noge i hod u vodi. Takođe se sećam kad smo radili masažu po dr. Skorcovu. Ta masaža je bila bolna i imala sam srah da ležim na terapeutskom stolu.
Gavri nisam dala da se odmakne, plakala sam i molila sam ga da mi ne masira tabane.
Verovatno, moja porodica, dr Vladica, Gavra i svi koji su vežbali samnom, nisu očekivali da će od jedne male mrvice, postati diplomirana pravnica.

Moj govor je dosta otežan, imam izražene nevoljne pokrete, koristim kolica. Sastavni deo moga detinjsva bila je fizikalna terapija, vežbe pa sve ostalo. Vozila sam samostalno trocikli, sve dok ga nisam prerasla. Plivam sa mišićima na moru i na bazenu, imam svoje ture plivanja. Zahvaljujući borbi mog tate u 28 godini naučila da se samostalno održavam i hodam u vodi. Probali smo metodu Amino kiseline, sa 14 god, sa rezultatima ove medote živim i danas. Ublaženi spazam, manje nevoljne pokrete, sigurnost u sedenju i stajanju, prve samostalne korake i razgovetniji govor. Sad već 5 god, korisim botulin – botoks, razutati su dobri, opuštenija sam.
Kao dipl. pravnik 2 godine sam koordinator pravne radionice u udrženju za C D P «SUNCE» gde se zajedno za članovima borim za prava OSI. Od marta 2012god. Vodim tribine «Ne dozvoli da ti kolica budu prepreka za snove» na kojima učestvuje dr. Vladica zajedno motivišemo i ohrabrujemo OSI i njihove porodice da neodustaju od svojih snova.
Lično sam malo zanemarila fizikalnu terapiju, što nije dobro. Bez obzira na godine, bilo koju vrstu invaliditeta prihvatimo sebe i vežbe kao sastavni deo našeg života.

Roditelji pokušajmo da verujemo u bolje dane, nemojte odustati kad saznate surovu istinu, nemojte se predati, vežbajte, pružite maksimalnu podršku svom detetu.
Jelena Radović