U septembru 2010. začeo se naš Rastko posle dugo godina čekanja, pokušavanja, raznih dijagnoza, operacije, 3 inseminacije… Potpuno neočekivano! Našoj sreći nije bilo kraja… Onda sledi trudnoća sa sitnim problemčićima i moja velika briga i strepnja hoće li sve biti u redu… I kao da sam nešto predosetila.

Rastko se rodio 8. marta, prerano – trebalo je da nam stigne tek 28. maja – u 29. nedelji i imao je samo 1.230. Veliki šok, ogroman stres i njegova zadivljujuća snaga i želja za životom. Rastko je i na rođenju bio borac – zaplakao je i disao sam. Sećam se kako je doktorka rekla: Kako kočoperna bebica! Ta kočoperna bebica bila je 53 dana u bolnici.

U tom periodu imao je u jednom momentu mali nedostatak kiseonika, što se videlo i na ultrazvuku mozga. Doktori su rekli da to može i ne mora ostaviti posledice. Bili smo uplašeni ali i svesni da moramo pronaći najboljeg doktora koji će nas voditi i uputiti u sve što je potrebno da radimo kako bismo što više pomogli našem Rastku. Na našu veliku sreću, imali smo preporuku naše pedijatrice i prijatelja koji su imali isto iskustvo – što pre obratiti se doktorici Vladislavi Stejin i njenom timu. Čim je Rastko izašao iz bolnice, što je bilo pre termina kada je trebalo da se rodi, otišli smo kod dr Stejin na pregled. Doktorka nam je strpljivo i pažljivo objasnila sve rizike koji mogu da prate razvoj našeg Rastka.  Istakla je da ne može da garantuje u kom pravcu će ići razvoj, ali da su ovi prvi meseci najvažniji i da je to period kada najviše možemo uticati na Rastka. Tada sam bila prestrašena mogućim dijagnozama, ali sam danas beskrajno zahvalna doktorici Stejin što nas nije uljuljkivala i što je bila iskrena prema nama jer smo sve shvatili veoma ozbiljno i vredno vežbali s Rastkom. Krenuli smo na obuku vežbica po Vojti kod našeg čika Gavre. Paralelno smo išli na masažu i obuku kako da nosimo, presvlačimo Rastka i kako da se igramo s njim kod drage Sanje. U ordinaciji nas je svaki put dočekao nasmejani tim – čika Gavra, Sanja i tetka Brana. Na sve moguće načine trudili su se da nam olakšaju sve ovo kroz šta smo morali da prođemo. I hvala im, sa njima je bilo daleko lakše! Nakon obuke usledilo je vredno vežbanje kod kuće.

Svaki dan tri puta vežbe po Vojti, dva puta masaža i vežbe na pilates lopti.

U međuvremenu, različita stimulacija – pravili smo loptice od folije, vunice, papira, davali smo mu viklere, sunđere, mekane i grube materijale u rukice kako bismo što više stimulisali Rastkov mozak da se razvija. I tako puna dva meseca do sledeće kontrole. I onda ogromno olakšanje – Rastko je krenuo da se razvija u dobrom pravcu. Doktorka prezadovoljna, ali i iskreno srećna, gotovo koliko i mi! Osmesi čitavog tima zbog Rastkovog napretka. I to je velika stvar – tim doktorke Stejin, iako izuzetno profesionalan, ljudski saoseća sa svakim svojim malim pacijentom i daje sve od sebe kako bi mu pomogao. Na kraju počnete da ih doživljavate kao bliske prijatelje.

Zahvaljujući stručnosti i posvećenosti doktorke Stejin, fizioterapeuta Gavre i Sanje, naše drage Brane, Rastko je puzao kao mali Kića već sa 9 meseci (korigovano 6 i po), prohodao sa 15 (korigovano 12 i po) i danas je pravi mali zvrk koji mami osmehe gde god se pojavi, koji se penje na sve što stigne. Još uvek vežbamo zbog problema sa stopalima, još uvek nam dnevna soba liči na salu za vežbanje, ali, verujte, nema srećnijih ljudi od nas. Zbog toga, veliko hvala doktorki Stejin, dragom Gavri, dragoj Sanji i Brani na stručnosti, ali više na velikoj posvećenosti i veri koja je i nama davala snagu da ne pokleknemo kada je bilo najteže!

Rastko, Jelena i Aleksa Ajdžanović